Tačna evidencija zaposlenih kod države ne postoji, pa i najave o sređivanju stanja u javnom sektoru teško su izvodljive, a zakonska rešenja u ovom trenutku doprinose tek približavanju radnih uslova u državnoj i privatnoj službi.Ministarstvo finansija navodi podatak iz oktobra 2013. prema kojem je u javnom sektoru tada radilo 740.000 ljudi. Od tada do januara ove godine, prema rečima bivšeg ministra finansija Lazara Krstića, još je 40.000 ljudi zaposleno, pa i to nije konačan broj, jer, kako je naveo, od oko 10.000 državnih institucija mnoge nisu dostavile podatke o broju zaposlenih.
Tačna evidencija zaposlenih kod države ne postoji, pa i najave o sređivanju stanja u javnom sektoru teško su izvodljive, a zakonska rešenja u ovom trenutku doprinose tek približavanju radnih uslova u državnoj i privatnoj službi.
Ministarstvo finansija navodi podatak iz oktobra 2013. prema kojem je u javnom sektoru tada radilo 740.000 ljudi.
Od tada do januara ove godine, prema rečima bivšeg ministra finansija Lazara Krstića, još je 40.000 ljudi zaposleno, pa i to nije konačan broj, jer, kako je naveo, od oko 10.000 državnih institucija mnoge nisu dostavile podatke o broju zaposlenih.
Sve to bi, naime, moglo broj zaposlenih u državnoj službi da uveća do nekih 780.000, a za konačne i precizne podatke, dodao je, moraćemo da sačekamo novi zakon o registru.
Krstić je pri tome pomenuo i da je u januaru ove godine broj zaposlenih smanjen za oko 4.000, te da bi se tom dinamikom za dve godine sa spiska za plaćanje iz državnog budžeta moglo skinuti nekih sto hiljada radnika, ali, naglasio je, i tada bismo, sa 20 odsto zaposlenih u javnom sektoru, bili iznad evropskog proseka.
U Nemačkoj u javnom sektoru radi 10,3 odsto od ukupnog broj radnika, a u drugim evropskim državama taj procenat se kreće izmedju 10 i 18 odsto.
U našem slučaju, za plate zaposlenih u javnom sektoru država izdvaja 30 odsto svog budžeta.
U takvoj situaciji, na pitanje koliko su približena radna prava u državnoj službi i kod privatnika, nakon što je vlada juče prosledila skupštini set zakona o državnim službenicima i o radnima odnosima u državnim organima, stručnjaci kažu - ne značajnije, pa ni uštede na tom polju ne mogu za sada opravdati očekivanja.
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički je, obrazlažući predložene izmene zakona, navela da su one sačinjene tako da izjednače radna prava državnih službenika i zaposlenih u javnom sektoru sa pravima radnika kod privatnika, te da će u tom smislu kategorija minulog rada biti na jednak način tretirana.
To znači da će i državnim službenicima ubuduće da se računa samo radni angažman kod aktuelnog poslodavca, odnosno da neće moći da se prenosi, a kao primer je navela da, recimo, ako neko radi u bolnici pa predje u državnu upravu minuli rad neće biti isplaćivan za vreme provedeno na radu u bolnici.